Digitalno doba donelo je sa sobom velike promene, a te promene osećaju i deca, koja sada u informacionom dobu na potpuno drugačiji način sklapaju i održavaju prijateljstva, drugačije koriste svoje slobodno vreme, ali i izložena su većem riziku da postanu žrtve digitalnog nasilja.

Deca na Internetu provode dosta vremena, tako da se neretko sreću sa nekim oblikom nasilja, a da toga nekada nisu ni svesna. Nakon izloženosti takvim neprimerenim i škodljivim sadržajima, promene u raspoloženju su neminovne, a mogu dovesti i do mnogo ozbiljnijih trajnih posledica te tada treba reagovati i zaštiti dete i pomoći mu da prebrodi i reši problem koji ima.

Ono što dodatno  zabrinjava jeste to da deca na Internetu mogu postati i pravi “mali nasilnici” i biti ti koji su skloni rizičnom ponašanju. Mnoga deca ne znaju na koji način treba koristiti Internet i društvene mreže, kao ni kako da iskoriste sve benefite koji su im dostupni, već se upuštaju u tokove koji ih vode pravo do rizičnog nasilničkog ponašanja.

Pojedina deca svoje vreme na Internetu koriste za slanje i postavljanje fotografija, video snimaka ili tekstova sa namerom da se neka druga osoba povredi ili osramoti na neki način. Deca na taj način vrše nasilje nad drugima i to tako što ih onlajn putem šikaniraju, vređaju, lažno im se predstavljaju, onlajn udvaraju ili im šalju neprimerene sadržaje.

Na Internetu deca su sklona zloupotrebi svojih vršnjaka tako što jedni drugima šalju preteće poruke, vređaju se, šire glasine jedni o drugima, ali neretko i vrše ucene. Ono što dodatno zabrinjava jeste to što su deca sve više sklonija formiranju pravih malih digitalnih zajednica u okviru kojih vrše zlostavljanje svojih školskih drugara, a to rade pre svega kroz formiranje grupa na društvenim mrežama kao što su „Svi oni koji mrze…“, „Svi koji nemaju skupi telefon“, „Svi koji misle da je taj i taj ružan“ i tome slično. Deca koja shvate da onlajn postoji zajednica od nekoliko desetina ili stotina ljudi koji ih „mrze“ veoma traumatično to doživljavaju i teško se vraćaju normalnom životu veselog deteta, a često postanu i novi nasilnik kako bi se uklopili u postojeću zajednicu.

Vršnjaci su često nemilosrdni jedni prema drugima, te tako pribegavaju i širenju neprimerenog sadržaja na onlajn platformama koje imaju domet u celom svetu ne razmišljajući kakve to posledice sa sobom nosi po samu žrtvu, ali i dete koje to nasilje vrši. Isto tako, veliki problem su i komentari koje deca ostavljaju svuda na Internetu o svojim drugarima, ne znajući da će oni tu ostati zauvek i da nema koraka nazad.

Rizično ponašanje dece na Internetu ogleda se i u tome što deca neretko pristaju da se upoznaju sa osobom sa kojom komuniciraju onlajn bez razmišljanja o posledicama koje to sa sobom nosi i opasnostima koje vrebaju iza virtuelnih profila. Drastična ponašanja na Internetu idu i do toga da deca pozivaju na nasilje i u stvarnosti, a aktere okupljaju onlajn kroz razne vrste izazova poput masovnih tuča, uništavanja ličnih stvari, vređanja školskog osoblja, ali i onog najgoreg poput organizovanog samopovređivanja.

Deca koja su izložena ovakvom vidu nasilja povlače se u sebe, skloni su drastičnoj promeni raspoloženja, izbegavaju druženja sa drugom decom, ne žele u školu i skrivaju svoje aktivnosti na Internetu. Roditelji su ti koji takve promene treba da primete, ali i da kontrolišu rad svoje dece na Internetu i zaštite ga.

Deca moraju biti digitalno pismena, a to će ih najbolje naučiti njihovi najbliži, jer sve se svodi na to da ih moramo naučiti hodu kroz digitalni svet na najbezbedniji mogući način.

Bezbednost dece prilikom korišćenja digitalnih tehnologija, centralna je tema regionalne konferencije ,,Diskonektuj nasilje“ podržane od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Konferencija se organizuje 29. marta u Muzeju nauke i tehnike, sa početkom u 10 časova.

Domaći i reginalni stručnjaci naći će se u ulogama predavača i panelista, dok će u publici biti nastavni kadar.