Iako je u Srbiji opšte mišljenje da je Fejsbuk mesto najveće opasnosti na internetu, istina je drugačija – ova društvena mreža značajno je manje opasna od nekih drugih, u Srbiji veoma popularnih, sajtova

U razgovoru koji smo vodili sa inspektorkom Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pri MUP-u Gordanom Vujisić kao glavna poruka istakla se činjenica da treba da razbijemo iluziju da neko iz Srbije ne može da postane žrtva na internetu i da se to dešava “negde tamo“ u Americi i Rusiji, a ne kod nas.

Šta uraditi kad vršnjaci maltretiraju neko dete na internetu?

Vršnjačko nasilje, jedna od opasnosti kojoj su deca najizloženija na internetu, specifično je po tome da u većini slučajeva ne postoji krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Ipak, činjenica da do krivičnog dela nije došlo nimalo ne olakšava život detetu koje je izloženo neprekidnoj torturi vršnjaka, od koje ne može da pobegne. Različitost ovakovog vida nasilja u odnosu na tradicionalno nasilje koje podrazumeva sukob u školi, u parku, na ulici, jeste u tome što ono traje neprekidno, 24 sata svaki dan i ne možete da se sklonite, da pobegnete. Često se dešava da se dojučerašnji drugari posvađaju i da onda iskoriste doba poverenja kada su jedno drugom otkrili šifre. Tada pristupe Fejsbuk profilu vršnjaka sa kojim su trenutno u svađi i postavljaju sadržaje sa ciljem da ga osramote. Važno je da ukoliko postoje elementi krivičnog dela, roditelji moraju da podnesu prijavu nadležnim organima, Odeljenju za visokotehnološki kriminal pri Višem javnom tužilaštvu ili Odeljenju za visokotehnološli kriminal pri MUP-u.  Mora se prijaviti i školi, zato što škole imaju svoje timove za borbu protiv nasilja. Ukoliko škola ne odreaguje na adekvatan način, treba se obratiti Ministarstvu prosvete.

Koja su najopasnija mesta na internetu kada je reč o deci iz Srbije?

Svi vide Fejsbuk kao najveću opasnost, ali što se tiče razmene obnaženih fotografija i video snimaka, ova društvena mreža je najmanje korišćena.

Sajt Ask.fm, za koji možemo reći da je veliko zlo na internetu, popularan je kod dece od I do VI razreda osnovne škole. Sajt je koncipiran tako da se postavljaju pitanja, naravno škakljiva, o seksu i svemu onom o čemu deca ne pričaju sa roditeljima. Deca umišalju da su tu sami sa svojim vršnjacima, a sajt je opasan jer nije kao neke ozbiljnije društvene mreže na kojima možete da se zaštitite, već je sve javno i potpuno otvoreno. Prema svetskim istraživanjima na ovom sajtu nalazi se oko 60% pedofila.

Pomenula bih još jedan sajt, Omegle.com gde ,,listate“ različite osobe koje se snimaju. Dešava se da se na ovom sajtu devojke svlače i da ih osoba koja to gleda snimi i onda podeli po internetu. Imali smo mnogo ovakvih slučajeva, sajt je u Srbiji izuzetno popularan među tinejdžerima, a naša praksa je pokazala da roditelji u najvećem broju slučajeva nisu ni čuli za njega.

Kako zaštititi dete i sprečiti da postane žrtva na internetu?

Ranije smo savetovali da kompjuter stoji u dnevnoj sobi, pa da roditelj kad prolazi “baci pogled“. Međutim, sada je ta priča pala u vodu, jer u Srbiji skoro svako dete ima pametni telefon i neograničen pristup internetu. Pritom, telefon u sebi ima kameru i vrlo je lako napraviti neprikladnu fotografiju.

Činjenica je da roditelji o internetu znaju mnogo manje nego deca i zato moraju da pronađu vremena da nauče. Ne moraju da budu stručnjaci za računar, dovoljno je da sednu pored deteta, da razgovaraju sa njim, traže da pogledaju ko su mu prijatelji, da vrše neku kontrolu. I nije jedini zadatak da roditelj sačuva dete od nasilnika, već i da se trudi da ograniči vreme koje dete provodi na internetu, kako bi ga zaštitilo od otuđenosti od društva i zavisnosti od interneta.

I naravno, ako ipak dođe do toga da dete postane žrtva, mora se prijaviti nadležnim organima i obavezno sačuvati sve ono što bi moglo da bude dokaz. Na primer, kod Fejsbuka obavezno sačuvati link naziva profila sa kojeg je dete uznemiravano, jer su to obično lažni profili koji nakon izvršenja krivičnog dela budu obrisani. Treba sačuvati fotografije, prepisku, sve su to dokazi na sudu.

Da li postoje zajedničke osobine kod žrtava nasilja na internetu?

Postoje, uglavnom je reč o deci kojoj roditelji nisu posvećivali dovoljno vremena, često su to deca razvedenih roditelja, prezaposlenih roditelja ili roditelja koji se nimalo ne razumeju u računare, pa ne mogu da kontrolišu decu. Što se tiče krivičnih dela gde dolazi do razmene materijala koji su sama deca napravila, reč je uglavnom o tinejdžerima, a onlajn predatorima su ciljna grupa deca ispod 13 godina.

Na koje načine roditelji greše i tako dovode svoju decu u opasnost?

Roditelji su neoprezni, jer postavljaju slike dece u kupaćim kostimima ili slike obnažene dece, ne shvatajući da to može da iskoristi neki pedofil koji će te fotografije da proda. I vaše dete, koje ste vi slikali na letovanju, završava na nekom pedofilskom sajtu. Često nam se dešava da kada zaplenimo pedofilski materijal, pronađemo fotografije sa plaže koje su upravo i preuzete sa profila roditelja deteta.

Politika Fejsbuka kao društvene mreže je da ne možete da imate profil, ukoliko ste mlađi od 13 godina. Kada pitam roditelje zašto su detetu od 6 godina napravili profil, dobijem odgovor da su to učinili kako bi mu omogućili da igra igrice, ali da nema razloga za brigu jer znaju šifru i nema fotografija deteta. Međutim, na Fejsbuku igrice imaju chat. I naravno da se i tu nalaze pedofili, oni su svuda gde su deca, zato sam apsolutno protiv toga da dete mlađe od 13 godina ima profil na Fejsbuku, bez obzira da li roditelj ima šifru, bez obzira na sve sisteme zaštite.

Kakva je procedura kada je reč o uznemiravanju SMS-om i telefonskim pozivima?

Ukoliko odrasla osoba uznemirava malolentnu sadržajima seksualnog karaktera, to je krivično delo. Isti je slučaj ako se radi o porukama u kojima se preti napadom na život ili telo te osobe ili njoj bliske osobe – to je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Sa druge strane, ako je reč o pozivima tokom kojih neko ćuti, prekida vezu i slično, onda se prijavljuje provajderu. Koliko znam, njihova procedura je da upozore osobu koja uznemirava neku drugu, a ukoliko se uznemiravanje nastavi, blokiraju karticu.

Suština je da uvek treba prijaviti. I kada je reč o maloletnicima mlađim od 14, i kada nema elemenata krivičnog dela, uvek treba prijaviti, pa čak i samo da bi se dobio savet.